Destiny is for losers

http://www.youtube.com/watch?v=GS1evt5Jlu0&fb_source=message

Nemam obicaj da promovisem, ali kada neko mlad uradi nesto kvalitetno onda zavredjuje promociju. ;)

Na svaku godinu ili dve se pojavi jedna osoba koja jednostavno moli da je mrzite. Ove godine je to Ivan Ivanovic. 
Od samog pocetka nisam shvatala sta zanimljivo ljudi vide kod njega ali to je bilo mirno vreme kada je on bio samo jos jedan u nizu bucmastih voditelja. Medjutim, onda je pozeleo da bude poznat i da se druzi sa poznatima i uzeo stari dobro poznati balkanski recept za slavu - Vredjati sto vise. I evo ga sad, ultra mega giga popularan Ivan Ivanovic moli da ga sto vise mrzite. Ako pocnemo da listamo novine u potrazi sa clancima sa njegovim imenom primeticemo da je uvek ugrabio naslovnicu ili barem stranu unutar novina ili pasus tako sto je uvredio nekoga, mada i ovim razvodom, ali nikad nista pozitivno.

Da li je taj covek ikada uradio nesto pozitivno? Apelujem na sve koji procitaju ovo da mi posalju bilo kakvu inf. o tome kakvu je stvarno korist Ivan Ivanovic doneo covecanstvu.

Strasno je u kakvom svetu zivimo. Nekada je humor bio nesto pozitivno i neuvrdljivo..Zika, Paja, Jare,Bata Spasojevic i ostali su uspevali da nas nasmeju a da pritom im ne stigne tuzba ujutru na vrata zbog govora mrznje itd. Nekada su ljudi bili popularni jer su stvarali kvalitetne stvari koje bi privlacile paznju same od sebe..a danas? Danas nam je Ivan Ivanovic popularan jer je sto vise puta uvredio Jelenu Karleusu, Natasu Bekvalac, Justina B. (samo da napomenem, posto je svet zaboravio, to sto je neko popularan ne znaci da je dao dozvolu da se s*** po njemu), gay populaciju i sve nacionalne manjine ovoga sveta...ugostio tu i tamo nekog poznatog/legendarnog ali nikoga ko pre vec nije bio ugoscen na RTS-u, Pinku, BK, B92 itd. No mi smo dozvolili da nas zatupi smejuci se njegovim prostim salama i uvredama.

Zasto ljudi danas postaju popularni onoga trena kada svoje frustracije i dosadu izduse pred citavim svetom? Iskreno ti ljudi onda samo bude mrznju. 

I sve je vise postalo besmisleno. JK kupuje obozavatelje, Stanija i ona-druga-kako-se-zvase svaki dan u dnevnim novinama, Pokojna Mileva i Ivan Ivanovic pljuju sve i zive i mrtve itd. itd. Dno je blizu.

Bilo je trenutaka kad nije verovala u sebe. Nije verovala nikome tada, ali nekako ponajmanje sebi. Znala je toliko toga ali nije znala kako da bude tuzna i nije znala kako da bude sretna. Znala je kako da voli ali nije znala kako se ponasa zaljubljen covek.
Medjutim tih dana on je bio njeno sve. Cim otvori oci vidi njega kako jos uvek spava. Nasmesi se par put gledajuci ga a onda nastavi da lezi gledajuci u plafon, svaki detalj svoje sobe jer ne zeli da ustane da ga ne bi probudila slucajno..onda konacno skupi hrabrosti, i ustane lagano najlaganije sto ume. Dok izadje iz sobe prodje vecnost jer sve to cini polako usporeno i tiho..samo da ga ne bi probudila. 
Kada ode u kupatilo i pogleda se u ogledalo - dan pocinje. Dorucak u krevetu, kafa, razgovori, poljubci, odlasci na posao.. Sve je cinila da svaki trenutak bude savrsen jer je verovala da to on ceni. Nikad joj nije bilo jasno, zasto su joj svi uporno govorili da se ne zanosi i da on mozda,ali mozda, ne oseca isto.
Zasto ne bi osecao? Rekao joj je da je voli, da je sve sto mu je ikada bilo potrebno.
Ali znate..ima parova koji se previse slazu i koji vole iste stvari. I ti parovi su nam uvek cudni i sumnjivi..e pa tako je i bilo sa njima.
Dva, tri meseca savrsene veze. Njene savrsene veze. Bio je sve sto je ona sanjala, izgledao je kako je ona oduvek mastala, slusali su istu muziku i voleli iste filmove. 
Onda jednoga jutra umesto njegovog lica na jastuku je zatkla poruku 'Dosadilo mi je. Zbogom.'
Ustala je umila se skuvala kafu napravila dorucak obukla se i otisla na posao. Nije ga zvala nije ga trazila nije ni patila. 
Ne zvuci vam realno? Pa znate ima tih parova koji se sastoje iz dve iste osobe, i ti parovi se osete. Emocije im se probude i ugase u istom casu, i ta zaljubljenost ih sacuva od bola a pripremi za ostatak zivota. I njihova ljubav nije manja ni od jedne druge na ovome svetu.

Nekada pre par godina..zivela je jedna divna devojka. Bila je neverovatno lepa i posebna.
Ne posebna na onaj nacin na koji danas momci opisuju svaku devojku koja ih fascinira, Ona je bila posebna na jedan fantastican nacin. Sva je bila od svoje maste i svojih snova..na zalost zemlja je bila previse mala za nju. Nije joj odgovarao ni jedan ugao..Nene, nemojte pogresno da razumete - Ona nije bila jedna od onih kojima smeta sto je trava zelena. Ali je bila jedna od onih kojima je trava mnogo vise od zelenila..ponekad neki ljudi jednostavno zele da u obicnim stvarima vide mnogo vise od obicnih stvari..jako lepo kada su u pitanju snovi, jako lose kada je zivot u pitanju. Sve je bilo tako savrseno bila je prelepa, najbolji djak, popularna, posebna..i onda se zaljubila. Nekada ljubav nas ucini jakima, ali nju je ucinila slabom. I vise nije bila kao nekada..nije bila jaka kao nekada. Pocela je da pravi kompromise, a ti kompromisi kao da su svakim trenom sve vise lomili njenu licnost. Dobila je cerku i svoj zivot posvetila njoj. Volela ja jako, najace na svetu. Cinila sve da ima najlepse moguce detinjstvo koje se ikada moze zamisliti, da bude zasticena, sklonjena od svega sto moze da je povredi i od svakog zlog pogleda. Opet cinila je i svoju cerku posebnom kao sto je i ona sama bila..zelela je da i njeno dete bude fantasticno. Medjutim, zena za koju nije ni svet bio dovoljan svakako je mali grad, mali najmanji, bio ubistvo samo po sebi. Bez onoga sto voli da radi, bez mogucnosti ikakve da voli ono sto radi, daleko od svojih prijatelja, od svoje porodice, od svoje zemlje i grada. Napravila je najveci kompromis na svetu, sve zbog njega. A on? On je takodje bio daleko od svega sto je ikada sanjao da ce biti. Zivot nikako nije isao u smeru u kom je on mislio da ce ici. Nije vise mogao da ostvari ni svoje ni njene snove, pa je prestao da mari za sve. Propio se, svadjao sa njom stalno...i njeno detinjstvo je pocelo da joj se vraca na velika vrata. Ponovo je bila nesrecna. Cerka kojoj je sve dala, nije vise bila dovoljna da je utesi.. Zelela je da se razvede, da ode iz tog malog grada i da se vrati u svome. Medjutim, zivot je odvratno nepravedan a prema njoj je bio i vise od toga. Nasmejao se na sve cemu je tezila i odveo je u smrt. 
Proslo je mnogo godina od tada. Njena cerka je daleko od onoga sto je trebala biti. On se ponovo ozenio, ostao u malom gradu i nije ostvario svoje snove. 
Njena cerka se i dalje nada kako se on vraca, kako nije umrla i kako zivot nije tako nepravedan. Pre neku noc je sanjala kako je njena mama dosla i popravila sve, san je bio toliko dobar da je prespavala i posao i pola dana i pozelela samo da zauvek spava.. jer sta god sutra dan da stvori u zivotu, ona bi dala za jedan dan sa svojom mamom.

Istina je da neki ljudi nisu za ovaj svet i da Bog,ako postoji, sklanja ih i odvodi negde drugde gde ce biti sretni..a opet druge ostavlja da pate vecno za njima.

Danas sam puna nekog neverovatnog osecanja. Ljubav. Daaa..danas osecam ljubav jako jace najace. Sama sam ceo dan u svom stanu, gledam serije, citam Politikin i onda..pogledam Notebook i isplacem se kao luda. Caka: gledam ga po drugi put. Naime, prvi put sam gledala nekih 20ak min i bio mi je dosadnjikav. Danas sam ga pogledala celog i bio je fantastican! Totalno se sklopio sa mnom i mojim osecanjima i promenama raspolozenja..nene, sa promenama osecanja.

Danas sam ponovo volela mnogo mnogo mnoooogo vise nego juce sutra ce to biti nova velicina ljubavi :) ali znam - To nema veze sa mnom. On je u sitnicama, on je sacinjen iz malih najtananijih reci i dela. Tako dobro zna da pokaze svoju ljubav na neki sasvim obican nacin i da ucini da nestanem u njemu. Sto je savrseno! Ja volim..volim da se sklupcam i nestanem negde kraj njegovog srca, neko mesto je tu sacuvano za mene. Koje? ne pitam. Bitno je da imam mesto. Bitno je da me voli. Bitno je to da me toliko voli da cak ne mora nikad ni da mi kaze te dve reci. Ali to je samo ovakvih dana..ovaj put od petka. Nije uvek takav..nekada pomislim i da me ne voli. Ne gleda me svakoga dana isto. I ja sam nakon 563 dana naucila da i to ima car. Samo je na meni da je pronadjem, jer uvek voli da je to barem malo skriveno. Ne zalim se. To cini sve cudnim interesantnim..nikada mi ne daje sve vec po malo..Ali uvek uvek mogu da se sklupcam i nestanem u njemu svesna da je to najsigurnije mesto na svetu.