Destiny is for losers

Koliko ljudi bi ostali bez svojih partnera da ne postoji strah od samoce i dosade, a prvenstveno od onih 5minuta pre sna kada ostanemo sami sa svojim mislima. Miranda iz Sex and the City je pre 10ak godina rekla jednu od najvecih istina o musko zenskim odnosima ‘He’s just not that into you.’ Bum! Kao Mojsije kada je otkrio 10 zapovesti. Samo je ovo bilo surovo kratko i jasno. Madjutim ta recenica nije se dovoljno urezala u zenski mozak s toga zene imaju potrebu da kopaju ispod povrsine svaki put kada njihov partne ucini nesto sto im se ne dopada jer zapravo ne zele da priznaju sebi ono sto i same znaju.

Fejsbuk cesto gledamo kao svog neprijatelja, posebno kada smo u vezi, onda vrebamo na svaki lajk,na svaki post..To je pogresno. Medjutim nemojte da budete zrtva onih momaka kojima fejs nije toliko bitan a svoje raspolozenje ispoljavaju na fb-u, ostavljaju slike sa drugaricama, taguju se gde god da odu i naravno menjaju profilnu na svakih nekoliko dana. Ali kada treba da izbaci sliku sa vama, on nije osoba kojoj je fb bitan. Naravno uz sve to ima toliko dobru pricu da se vi osetite kao glupaca koja je pala na nove trendove. Ne nasedajte na to.

Ako uspete nakon svadje pristane na sex, ali sve vreme drzi oci zatvorene i kad se zavrsi odmah se pokupi i ode, bezite od takvog momka – Odmah.

Momak vam je otisao na more sa drugaricama i ne javlja vam se citav dan i noc, jer to je njegovo vreme za odmor. Nemojte to da dozvolite. Nemojte ni da mu saljete por na svaki sat, ali nemojte ni toliko da mu dozvolite.

Ako nakon svake svadje ste prva koja se javi jer imate osecaj da vam se on nikada ne bi javio, mozda je onda tako i najbolje. Svesni ste da mu nije dovoljno stalo da se pomirite i to je sve sto treba da znate.

Ne verujte muskarcima koji besno skacu kad god im kazete da su vas mozda slagali ili prevarili, sto besnije i agresivnije odreaguju na to, to su vas cesce lagali i varali. Mada najbolje bi bilo da mozete da budete u vezi sa momkom koji nikada ne besni na vas.

Ako ste milion puta dali do znanja da vam je vas rodjendan ili neki drugi praznik bas bas bitan a on se nije potrudio da se za taj dan osetite kao princeza, onda vas definitivno ne zasluzuje.

Bila sam dve godine u vezi u kojoj sam sebe zadrzavala protiv svoje volje, protiv svega sto sam osecala, jer sam volela. Volela sam naivno i blesavo, i zahvalna sam Bogu na tome jer nikada vise necu umeti da volim kao tada. Volela sam ga nekih godinu dana, a prvih pola godine sam bila zaljubljena a poslednjih pola godine sam bila uplasena. Sada kada razmislim shvatim da nikada nismo bili jedno za drugo i da mi je smetalo vise stvari nego sto sam htela da priznam sebi, a i njemu. Takodje znam da sam od samoga starta previse folirala jer sam mislila da cu se tako zastititi. Nisam se zastitila, u trenutku kada sam pomislila da mogu biti najogoljenija ja sam dozivela dva najveca sloma, i povukla se. Sada mi je zao sto sam se samo povukla, trebala sam da se spakujem izvristim i pobegnem, ali sam glupaca mislila da ce on sam da shvati koliko bole neke stvari. Istina je da nece. Istina je da neki muskarci nikad se ne sete da treba da cene neke stvari. Istina je da nikada ne trebate da budete sa momkom koji ce da vas uvredi, koji ce da vas pusti da ga molite, koji ce da se bije sa vama..nikada ne treba da budete sa momkom koji ce vas dovesti u situaciju da ga molite da vam kaze ‘Volim te’. Nikada drage moje nemojte sebi da dozvolite da se bojite za njega vise nego za sebe. Jer na kraju cete biti ostavljene, i to ostavljene na najgori nacin. Znate koliko treba da budete glupe da odete u drugi grad da bi on sa vama raskinuo? Znate koliko treba da budete glupe da bi vam on iskulirao preko 200poruka? Glupe kao ja, to je sigurno. Pobedio me je. Imali smo nas dvoje divnih trenutaka ali pobedio me je na kraju. Slomio,zgazio. I hvala mu na tome. Jer znate sta? Nakon svega sto se desilo za te dve godine ucaurene veze, ja sam shvatila koliko mrzim grad u kome sam bila samo zbog njega. Spakovala sam se i otisla. Ucinio je to da mi je zgadio sve sto sam uradila zbog njega, da mi je zgadio ljubav, da mi je zgadio sve...ali samo na par meseci. Necu mu dozvoliti da mi uzme vise od zivota. Naravno, jos uvek nisam dovoljno jaka i jos uvek ponekad ne mogu da zaspem do jutra, i udjem na njegov profil ponekad...ali to tako mora.

Kako se zapravo preboli bivsi? Rakijom u 14h? Cigaretama? Cepanjem stvari? Tetovazama? Samocom ili prijateljima? Severina kaze ‘al odbolovacu te ja sa casom tuge u rukama i sa drustvom koje ni ne poznajem’, dakle tako? Sipaj viski preko malo leda. Ne znam kako se preboli. Radim sve to i pevam ‘mesec dana spavam sama. Sta bi ti na mestu mom?’

Kada je Samanta raskinula sa Ricardom zvala ga je da joj da kucu na Hemptonima za vikend, jer to je najblize braku sto ce oboje imati. Nije to bila tako lose ideja. Sta sam ja dobila nakon 2godine osim pronalazenja u Severininim i Cecinim pesmama? A sta zelim da dobijem...zapravo muskarci svaki raskid vide kao oslobodjenje, a zene kao prazno mesto da naidje neko novi i bolji. Nakon izvesnog vremena muskarci se ponovo zarobe ili kukaju zasto su ikada pozeleli da se oslobode. A zene se tek tada osete slobodnima. Mozda je zbog mog horoskopskog znaka, a mozda jer sam takva osoba..ali obozavam onaj trenutak kada vidi kako sam ja srecna i kako ga vise ne volim. Jednom je to otislo toliko daleko da se za malo nisam pobila sa bivsim na sred grada, i obozavala sam sebe zbog toga. Istina je da zene imaju preveliki prag tolerancije. Cesto se desava da od ljubavi nas zaboli zeludac, dobijemo migrene, ne jedemo (sto je dobro na neki nacin), depresija...sve to prodjemo da bi dokazale sebi,svetu i kosmosu da vredi voleti. Onda dodje taj caroban dan kada shvatmo da ne dobijamo dovoljno, da nikada necemo dobiti ono sto zelimo, da nismo jedno za drugo, da ima drugu...i tad opet nastavimo da se trudimo. Medjutim tada vise nije stvar u tome sto volimo tu osobu, vec  zato sto ne volimo samocu. I crknucemo par puta pre nego sto otkrijemo koliko samoca sama po sebi moze biti carobna, inspirativna i produktivna. Neko ce je iskoristiti tako sto ce izlaziti, neko tako sto ce sedeti kuci, neko tako sto ce putovati. Bice potrebno puno vremena pre nego sto,bez grize savesti priznamo da se zapravo osecamo oslobodjeno i rastereceno. Posle toga ce neka zeleti da udje u novu vezu, neka da bude sama jos vremena, neka da ima milion i jednu vezu za jednu noc...ali smatram da tek onoga trenutka kada naucimo da uzivamo u samoci i kada upoznamo sebe u cetiri zida, tek tada cemo moci da uzivamo u dodacima za srecu. A sve, nakon sto naucite da se iskreno osmehnete sebi u ogledalu, je dodatak za srecu koju vec imate. Imate jer ste je pronasli u sebi. Biti zaljubljen je predivan osecaj ali samo zaljubljenost u sebe traje vecno.

U zivotu stalno bezimo od sebe, ne prihvatamo svoju licnost onakvom kakva jeste i menjamo se zarad drugih ljudi. Smatramo da smo gori ili bolji od svojih bliznjih, ali retko kad vidimo da smo u stvari na istoj talasnoj duzini samo smo drugaciji. Svoju ljubomoru,bes i depresiju smatramo bezrazloznom a srecu uvek dobrom. I naravno verujemo da je svaka ljubav za zauvek bez obzira na to sto u nasoj podsvesti znamo da sve ima rok trajanja, samo sto se nesto pokvari kada mu istekne rok a nesto jednostavno transformise u nesto drugo, nekad bolje a nekad gore. Neke ljubavi su dovoljno pametne i jake da postanu prijateljstvo protkano secanjima na strast a neke ljubavi prerastu u nervozu i bes.

Ne govorim samo o ljubavi prema partneru. Hteli mi da priznamo ili ne, prvo zavolimo sebe svoje misli i svoj odraz u ogledalu. Tek kada naucimo da se smesimo sebi onda mozemo da se osmehnemo drugima bez ikakve zadnje namere. Naravno, neki ljudi se nikada ne osmehnu sebi i citavu svoju ljubav poklone nekoj drugoj osobi ali....zar se onda ne nadaju da ce umreti pre te osobe? Te osobe su emotivno defektne a emocije su nesto sto se treba srediti odmah po zavrsetku puberteta. Moj bivsi mi je jednom rekao da nikada mi on ne moze biti na prvom mestu, jer sam sama sebi uvek na prvom mestu. Istina. Istina je da on mi ne moze biti nikada na prvom mestu. Na prvom mestu su mi moje sestre. To sam shvatila ovoga Bozica kada sam nasla dukat u pogaci i prosledila ga svojoj mladjoj sestri ne spomenuvsi nikome da sam ga ja nasla. Tada sam svoju srecu stavila na drugo mesto, i naravno to bih opet uradila i radicu to do kraja zivota. I znam da to nikada ne bih uradila ni za koga drugog na ovom svetu. Ali ta ljubav ima rok trajanja. Nikada nece nestati ali ce se promeniti onoga trenutka kada dobijem decu. Opet necu sebe staviti na prvo mesto. I ne zalim zbog toga. Moj momak nije bio u pravu. Nisi sebi uvek na prvom mestu, ali kada naucis sebe da volis i kada naucis da se sebi osmehnes onda neces poklanjati toliko paznje mestima. Nesvesno ces raditi nesto pre za druge nego za sebe i bices sretan jer znas da to nema cenu i da nikada neces zeleti da ti se usluga vrati.

Ta veza i ta Ja smo gotove. Dve godine sam volela onako kako sam mislila da treba i na jedini nacin koji sam poznavala. Mislila sam da je za zauvek i utisavala sve glasove koji su mi govorili suprotno. Ne mislim da sam pogresila, mislim da je to jedna od najlepsih stvari koje sam uradila u zivotu,ali to je gotovo. Nikada vise necu voleti na isti nacin i to mesto koje je on zauzeo zauvek ce biti zauzeto, ali su ta mesta zakljucana u onome sto sam ja nekada bila. Ako mi se jednoga dana vrati, ako se ja njemu vratim volecu ga na drugi nacin  i zauzece novo mesto. U zivotu nista nije iskljuceno. Kajanje, vracanje, prastanje su stvari koje se desavaju svakoga dana. Da li cete vi tome otvoriti vrata zavisi od vas, i niko vas ne treba osudjivati zbog toga. Pre dve godine bih bacila slike,poklone i sve drugo. Danas sve cuvam sve je na istom mestu jer sve je to moj zivot, i bilo da je ispod kreveta ili na policama deo je mene.

Nemojte bezati od sebe i verujte svojoj inuticiji,ako znate da nesto ima rok trajanja onda ste u pravu. Jer ste vi ti koji zele da to istekne. I nikad nikad ne bezite od tuge u vama. Plakanje je nekad podjednako divno kao i smeh.

'Ovi novi ljudi' imaju potrebu da pricaju tako da ih niko ne razume. Pitamo se zasto ima toliko malo kriticara umetnosti...pa naravno da ih je malo. Umetnost je nekada bila za nacitnu elitu i onu novcanu elitu, medjutim vremenom je ta ista umetnost postala dostupna svima. Ali nasi dragi kriticari su ostali u 19.veku, pa pisu na taj nacin da mi treba Vujaklija kada sednem da procitam novine. Nisam ja neobrazovana, nego oni hoce da budu 'Sultan umesto Sultana'. Pitam se, sta time postizu..udaljavaju pozoriste od obicnog coveka. Da,da prvenstveno pozoriste. Opisu jednu obicnu Sekspirovu dramu kao da je to Beket izvan Beketa, i covek prvo pomisli da ce mu biti dosadno a zatim i skupo. Pa, dragi moji..pricajte jezikom naroda. Jovan Cirilov je jedna divna licnost, izuzetno obrazovana ali kada citate njegove tekstove, njegove osvrte na umetnost..pa to je kao kada imate jedan od onih divnih razgovora posle kojih se osecate poletno i suncano. Nemojte umarati svet i provlaciti sebe kroz svaku rec, ne zanima svet da li ste sretni u zivotu ili ne. Ja kao covek zelim da me vase reci nesvesno nateraju da odem i da pogledam tu predstavu, tu izlozbu, taj film...zelim da me naterate da pogledam cak i ako je losa. Jer ni od lose umetnosti ne treba bezati, ima i ona nacine da obogati jedan dan. Opusti te se..

 ' moj boze koliko demagogije sustavno poredane u artiljerijske salve

koliko pokradenih misli iza kojih ne stoji nista osimmrznjesujetevlasti '
Azra - Kad fazani lete

Sta se na kraju desi sa svim onim momcima koji su povredili svoje devojke? Sta je sa svim zlim ljudima? Sta sa ljudima koji daju lazna obecanja? A svi oni koji ne umeju da kazu 'Izvini. Dobar dan. Dovidjenja. Dobro vece. Laku noc. Izvol'te.'? U koji krug pakla spadaju svi oni? Ili u raju ima odredjeni krug pakla samo za njih? Ne kazem ovim da verujem u raj/pakao ali hipoteticki. I nebitno to, ne zanima me gde odu kad odu nego sta im se desi ovde na zemlji. Da li im zivot stvarno vrati jednoga dana?

Devojka u najgorim godinama. Dvadeset i pet. Ni tamo ni ovamo. Manje vise vec 10godina se ljubi sa pogresnim momcima. Vec,recimo 7godina spava sa pogresnim momcima. Imala je dve veze. Zavrsila je fakultet i nasla u*ran posao o kome nije ni sanjala. Jedva sastavlja kraj s krajem i ne seca se kada je zadnji put volela. Zima je, napolju pada kisa ili sneg i ona mora da izadje po 100put u grad sa nekim drugaricama koje je upoznala tek pre par meseci. Zasto sa njima? Nek ima 4najbolje drugarice, one s kojima se druzi od vrtica. Jedna je udata, jedna je u inostranstvu, jedna je do guse u poslu i poslednja...poslednja vodi kampanju vec 5godina pod nazivom 'Zaprosi me'. No, nasa Dzejn Do ne posustaje, i obuva stikle, sminka se, fenira...radi sve sto treba da radi. Nisam musko i nisam sovinista niti primitivac. Znam da pojavom 'Sex i Grada' mnoge devojke su shvatile da su one Samanta ili Keri. Nemam problem sa time. Ali znam da ova Dzejn Do o kojoj pisem, nije ni Samanta ni Keri. Povredjena je i slomljena i nije joj san da izlazi jos 10godina i da ima super telo i ful mejkap svaki tren svog zivota. Ali muskarci...ta divna stvorenja su joj polomila srce bezbroj puta. Zasto? Nije umela di igra igrice. Opet, ne padaju svi muskarci na igrice ali vecina pada (ne srecu zena koje ne igraju, oni cesto padnu na veoma tanak led). Kako kaze Dusko Radovic

'Nas vole neke dobre, prave zene, a mi volimo one druge, koje niko ne bi voleo da nema nas.'

kao i uvek u pravu je. Ta dobra prava zena je volela nekog, vise ne voli. Ne mrzi ali ni ne voli. Nije je prevario, nije je iskoristio, nije uradio nista od toga. Mozda je cak i voleo. Ali nije znao kad da zagrli, kad da dodje, kad da govori, kad da cuti..nije znao nista od toga. I ostavila ga je pre dve godine. Danas je dve godine od tada. Dve godine nije imala nikoga. Mislim, imala je ali neke salabajzere koji nisu ni vredni pomena. I pokusavala je na mnogo nacina i pre njega i sa njim i posle njega da nauci neke stvari..one stvari koje ni jedna zena ne bi trebala da zna. Nauci i proguta sebe na prvom sastanku, pa na drugom, pa trecem, petom, desetom..a onda pukne, zaljubi se, bude iskrena i puf! otisao. Nije ni otisao, vec pobegao. I ostaje sama. Verujem ja da za nju negde postoji neko, neko ko ce je voleti..neko koga nece gledati na slikama sa zenom i decom i pitati se 'Zasto to nisam mogla da budem ja?'. Doci ce.

Ja tako verujem u ljubav. Verujem da je tu za svakog, ceka i cuti. Neki prodju pored nje i ne kazu to 'Dobar dan. Izvini. Laku noc.' Postoje takvi ali i oni je zasluzuju samo ne znaju..ali sve te dobre, divne devojke koje se boje da budu same, koje pate za tim da budu voljene...sve one ce dobiti svoju pravu ljubav. I zasto onda trace svoje noci na izlaske i dodire sa onima za koje znaju da su pogresni od samoga starta? Ne znam..verujem da ni one ne znaju. Ili mozda znaju.  

U zivotu se stalno susrecete sa cudnim stvarima. Odnosima koji pocinju sa 'volim te' a zavrsavaju sa 'mrzim te'. Zivot vam ima vise zareza nego tacaka i vise upitnika nego usklicnika... i to vas baca u depresiju..i to vas boli i nailazite na more nerazumevanja. Bole vas sitnice a ne cenite nista.
Gubite i dobijate, a ne kockate se. Pijani ste a ne pijete. Sve se pomesalo i uskomesalo. Danima se nista ne desava..a onda sneg. Nekoga sneg podseca na radost, a vi kazete 'Kao da je neko prosuo dzak kokaina s neba' a niste narkoman. 
Da, rzaocarana sam po hiljaditi put u zivotu..i najvrovatnije je ovaj put daleko od poslednjeg. Nisam ni volela, ni bila zaljubljena -nista. Samo sam nekome pruzila sansu i taj neko je prokockao istu. Osetice se onako kako se ja osecam tek za neko vreme, a tada to vise nece ni biti bitno. Nije ni veceras bitno, bilo je juce. 
Ujedam. Za sebe ujedam poslednja. Ujedam za drugarice.
Sa koliko drugarica delis sladoled setajuci po prvom snegu? 
Koliko drugarica te nikad ne osudjuje?
Koliko ims drugarica koje se smeju kad si ozbiljna, jer znaju da si u tripu?
Ja imam tri. 

Otvorila sam stari fb profil i na moje veliko iznenadjenje, naisla na gomilu ljudi za koje ili ne znam ko su ili se ne secam da smo se druzili, ali na zidu su mi stajali njihovi postovi puni ljubavi i razumevanja. To je bilo pre samo 3,4godine. Gde su sada ti ljudi? Da li se ikada sete mene? Ne, kao ni ja njih.
Ja sam jedna od osoba koje najcesce pocinju recenice sa 'Poznavala sam nekad...' strasno.
Vidim tad sam se zalila da nemam s kim da gledam u zvezde. Ljudi, u mom gradu zvezdano nebo je nesto tako tako posebno da je to neverovatno. Cesto ima toliko zvezda da se nebo ne vidi od njih. To je ono najlepse kod mog divnog grada.
Volela sam nekad puno ljudi.

Nije meni oduzeto nesto od strane voljenog muskarca..neee... mene muskarci nikada nisu povredjivali. Ali prijatelji, pa to je strasno! To je uzasno! Patila samo covece za prijateljstvima, za ljudima slicnim meni. I kazem vam, jos 100x da se rodim, nema ih..nema. I neka ih nema slicnih, ima onih oko kojih se vredi truditi. 

'budi srecna sto si ziva pa mozes da promenis stvari. da si mrtva, ne bi mogla.' 

Ali brate sad mi ga unistise sve te manekenke, starlete i pevaljke..sve te piplice koje hoce da budu u zizi svega i svacega, pridoslice koje ne osecaju nista prema Beogradu vec samo hoce da grabe svakojake antrake koji nicemu ne sluze. Pa ruse sliku naseg Beograda! Setite se filmova poput Visnje na Tasmajdanu, Zikine dinastije..kako su divnim slikama i duhom preneli ljubav prema Beogradu na sve one koji nikada tamo nisu ni bili. U redu, vreme mirovanja je moralo da se zavrsi. Dosle su devedesete ali ni tada taj grad nije izgubio svoj duh.. tada je bio grad prepun borbe,ideala,intelektualaca sa jedne strane i dzibera sa druge,boema,umetnika,filozofa..tada je bio grad snova i zelje za promenama. Prepun bede i siromastva, kao i cela Srbija, znamo i ne prizeljkujem to vreme ponovo. Ali izgleda mi da kada smo mi odneli pobedu nad Milosevicem dziberaj je odneo pobedu nad nama. I nad Beogradom i nad celom Srbijom..sve manje kabarea, dobrih predstava..intelektualci, filozofi svi se razbezali..doktori nauka, ucen svet nas vecinom napustio. Ostali sve neki flegmatici, huligani, manekencice, glumci sa BK akademije i sacica kvaliteta da kuburi sa ostatkom sveta.

 Beograđanke su ponosne, pomalo arogantne, ponosno pričaju tim svojim otegnutim govorom, imaju svoj omiljen kafić ili klub, omiljen grafit, omiljenu babu na pijaci koja prodaje sir, znaju istoriju ovog grada i spremne su da se posvađaju sa svakim primitivcem koji baci opušak na ulicu, a da ne govorimo o nekom tragičnijem uništavanju ovog grada. Beograđani i Beograđanke pate za svojim najboljim prijateljima koji su zauvek ostali negde u inostranstvu, imaju najbolje gej prijatelje, otvoreni su za sve, goste društvo iz Zagreba i Ljubljane i naviknuti su na neke nadrealne situacije koje se ne mogu desiti nigde u svetu, osim ovde. I pate što nisu sve lepe zgrade u ovom gradu sređene i rekonstruisane.

nadam se da cemo jednoga dana ponovo imati onaj Beograd. 

Pre nekih 15godina (ja vec imam 20, svaki put se iznova iznenadim) sedim sa svojim ocem. On pije espreso mali sa mlekom i kiselu vodu ja pijem coca-colu. Tata odlazi do wc-a i ja pitam tetu da li mogu da stavim secer u coca-colu. Ona kaze da mogu, ih moje srece! Tata se vraca ja sipam secer i koka-kola prsti na sve strane!

‘Pa tata teta je rekla da mogu’
‘Dobro je kada je teta rekla’ kaze on uz osmeh.
a ta teta pocinje da brise onu coca-colu sa stola.

Eto, ona se najverovatnije ne seca tog dana a ni moj tata. Ali ja pamtim. I ko zna koliko ljudi ja jos pamtim tako i uvece kad legnem pitam se sta li se zbilo s njima. Jer eto ako nista drugo barem znam da pamtim.

SIDRO ZA OLUJU