..no matter what they say.

Published on 15:40, 09/13,2012

Da li je moguce da se problemom zlostavljanja dece u skoli od strane drugih ucnika zapravo niko ne bavi?
To je na nasim prostorima nesto na sta se ne obraca paznja. Dozvoljavamo da se deci prave emotivni oziljci od malih nogu i to od strane dece koje su jednostavno zla. Na taj nacin nesvesno podrzavamo razmazenost, nevaspitanje, promovisanje sile i nasilja i svega ostalog sto je lose. I jos gore dobra deca se uce tome da ce postati prihvacena samo ako izgledaju kao klonovi popularne dece. Ranije, verujem to i nije bilo tako lose..ali danas je sve gore i gore. Zezaju deca decu jer nemaju dobar telefon kao oni, jer nemaju maxerice, jer nemaju Hello kitty opremu,jer su povucena, jer imaju svoj svet..pa ponekad i jer su dobri i odgovorni djaci. A deca kada dodju kuci i ispricaju to roditeljima oni cesto smatraju da deca preuvelicavaju sve to, izmisljaju da bi pridobila paznju i jednostavno ne postaju svesni toga koliko to boli. A sigurno boli kao pakao svaku noc plakati i razmisljati o tome koju novu bolest i razlog izmisliti da ujutru ne bi otisli u skolu i ponovo prezivljavali sve nevolje ili se skrivali po hodnicima i plakali. 
Ne znam, nisam roditelj i nemam odgovor bas kako resiti ovaj problem ali smatram da pre svega trebate verovati svojoj deci i baviti se njima, a ne dozvoljavati da ih neko omalovazava. Jednoga dana ce pobeci i od njih i od vas i iz tog grada bez zelje da se vrate jer lepe uspomene ih ne vezu za to mesto.
 
 


Sta? Sreca? Ma, neee...

Published on 15:10, 09/12,2012

Pre nekoliko mi je tata rekao 'Ako ti je glavni cilj u zivotu da budes srecna, onda nikada neces biti srecna.' svakim danom sve vise shvatam da je to istina, medjutim onda ne mogu a da se na zapitam - Zasto onda ja zivim?

Secam se nekada nisam ni mislila o tome da li sam srecna ili ne, jednostavno sam uzivala u jednostavnim i malim stvarima koje bi mi cinile svakodnevnicu. Ali to je bilo svega 10ak godina mog zivota. Onda sam izgovorila prvu psovku, poslusala prvu folk pesmu, potukla se, ozbiljno posvadjala, prenela trac, pozajmila stvar...malo po malo sam pocela da radim stvari koje bas i nisam volela ali svi oko mene su ih radili pa sam pratila, ali daleko od toga da me je to cinilo sretnom. Nasla momka, ljubila se oko skole..nista. Zasto nisam bila zaljubljena? Zasto mi je bilo sve isto? Onda, mi rekli da je ljubav cesto nesretna. Vidim moje drugarice placu i nerviraju se oko momaka pa ajd' i ja da probam. Ali ne, ni to nije uspevalo ali sam postala dobar folirant. Izuzetan folirant, rekla bih. Znala sam kako da se ljutim, pravim frku, glumim da mi je stalo. Iskreno? Postojalo je malo stvari do kojih mi je stalo, barem mislim da je postojalo, sada ih se vise i ne secam. Onda sam shvatila da biti isti nije toliko zanimljivo a naci nekoga ko ti je slican je jos manje zanimljivo. Pa sam postala najposebnija osoba u gradu iako se nisam isticala garderobom ili stvarima koje sam posedovala, a nisam ni puno truda ulozila u sve to. Ali sam sve to vreme bila ili nesretna ili nezainteresovana. Druzila sam se, ljubila, izlazila i pila..ali svako jutro mi je samo bio cilj da mi ne bude dosadno. Sve nek bude ali samo ne dosadno. Zivim u gradu/zemlji (a sve cesce mislim i u svetu) gde je ljudima glavna zanimacija ispijanje kafe i izlasci u grad. Da li me to zadovoljava? Ne. Ispijanje kafe mi je zanimljivo jedne nedelje izlasci u grad po neki vikend, ali sta drugo da radim? Moram da priznam da sam jako flegmaticna ponekad i da sebe ne umem da pokrenem. A ako uspem da se pokrenem, to zna da me ucini sretnom na sat, dva. Uvek sam zelela da zivim u drugoj drzavi jer mislim da je tamo mnogo zanimljivije, da ljudi imaju puno toga za raditi. Npr. da zivim u New Yorku isla bih na sve moguce kurseve, treninge..isla bih u zabavne parkove (i kad budem imala 99god. bice mi zanimljivi), isla bih u pozorista, u bioskope......svaki dan bih imala nesto da radim.
Trebala bih da skupim hrabrosti jednoga dana i da odem i da makar mesec dana zivim onako kako sam oduvek sanjala-da probam razlicite stvari i da upoznam sto vise stranaca,da steknem sto vise iskustava. Kad ostarim da mogu da kazem 'Ej, Ja? Ja sam zivela!' daaaaa........da zivim i da mi ljubav ne bude glavni cilj u zivotu. Da sve radim onda kad hocu i koliko hocu, da ostvarim svoje ambicije! Uh. :) najveca zelja mi je da ostvarim svoje ambicije, da zivim od svojih para, da sebi mogu da priustim da idem da hodam ovom zemljom nesputano..i da ne citam novine, da ne znam ni o jednom ratu, ni o jednom teroristickom napadu, ni o jednoj novoj bolesti, ugrozenoj zivotinjskoj vrsti, o ljudima koji umiru od gladi...ne mogu da pomognem nikako njima, a bih. Rado bih im pomogla. Volela bih da zivim i u drugom svetu. Zamislim ponekad kako bi bilo da je svet kao iz Gospodara prstenova onaj Frodov svet :) gde svi zive u lepom okruzenju sretni i zadovoljni. Ehh...
Malo je toga sto me cini sretnom. Valjda se tako zivi i ne ocekuje previse. 
 
 


Poslusajteeee!

Published on 15:47, 08/20,2012

http://www.youtube.com/watch?v=GS1evt5Jlu0&fb_source=message

Nemam obicaj da promovisem, ali kada neko mlad uradi nesto kvalitetno onda zavredjuje promociju. ;)


Ivan Prase Ivanovic

Published on 18:18, 08/08,2012

Na svaku godinu ili dve se pojavi jedna osoba koja jednostavno moli da je mrzite. Ove godine je to Ivan Ivanovic. 
Od samog pocetka nisam shvatala sta zanimljivo ljudi vide kod njega ali to je bilo mirno vreme kada je on bio samo jos jedan u nizu bucmastih voditelja. Medjutim, onda je pozeleo da bude poznat i da se druzi sa poznatima i uzeo stari dobro poznati balkanski recept za slavu - Vredjati sto vise. I evo ga sad, ultra mega giga popularan Ivan Ivanovic moli da ga sto vise mrzite. Ako pocnemo da listamo novine u potrazi sa clancima sa njegovim imenom primeticemo da je uvek ugrabio naslovnicu ili barem stranu unutar novina ili pasus tako sto je uvredio nekoga, mada i ovim razvodom, ali nikad nista pozitivno.

Da li je taj covek ikada uradio nesto pozitivno? Apelujem na sve koji procitaju ovo da mi posalju bilo kakvu inf. o tome kakvu je stvarno korist Ivan Ivanovic doneo covecanstvu.


Strasno je u kakvom svetu zivimo. Nekada je humor bio nesto pozitivno i neuvrdljivo..Zika, Paja, Jare,Bata Spasojevic i ostali su uspevali da nas nasmeju a da pritom im ne stigne tuzba ujutru na vrata zbog govora mrznje itd. Nekada su ljudi bili popularni jer su stvarali kvalitetne stvari koje bi privlacile paznju same od sebe..a danas? Danas nam je Ivan Ivanovic popularan jer je sto vise puta uvredio Jelenu Karleusu, Natasu Bekvalac, Justina B. (samo da napomenem, posto je svet zaboravio, to sto je neko popularan ne znaci da je dao dozvolu da se s*** po njemu), gay populaciju i sve nacionalne manjine ovoga sveta...ugostio tu i tamo nekog poznatog/legendarnog ali nikoga ko pre vec nije bio ugoscen na RTS-u, Pinku, BK, B92 itd. No mi smo dozvolili da nas zatupi smejuci se njegovim prostim salama i uvredama.

Zasto ljudi danas postaju popularni onoga trena kada svoje frustracije i dosadu izduse pred citavim svetom? Iskreno ti ljudi onda samo bude mrznju. 

I sve je vise postalo besmisleno. JK kupuje obozavatelje, Stanija i ona-druga-kako-se-zvase svaki dan u dnevnim novinama, Pokojna Mileva i Ivan Ivanovic pljuju sve i zive i mrtve itd. itd. Dno je blizu.


Crazy little thing called love

Published on 18:16, 08/06,2012

Bilo je trenutaka kad nije verovala u sebe. Nije verovala nikome tada, ali nekako ponajmanje sebi. Znala je toliko toga ali nije znala kako da bude tuzna i nije znala kako da bude sretna. Znala je kako da voli ali nije znala kako se ponasa zaljubljen covek.
Medjutim tih dana on je bio njeno sve. Cim otvori oci vidi njega kako jos uvek spava. Nasmesi se par put gledajuci ga a onda nastavi da lezi gledajuci u plafon, svaki detalj svoje sobe jer ne zeli da ustane da ga ne bi probudila slucajno..onda konacno skupi hrabrosti, i ustane lagano najlaganije sto ume. Dok izadje iz sobe prodje vecnost jer sve to cini polako usporeno i tiho..samo da ga ne bi probudila. 
Kada ode u kupatilo i pogleda se u ogledalo - dan pocinje. Dorucak u krevetu, kafa, razgovori, poljubci, odlasci na posao.. Sve je cinila da svaki trenutak bude savrsen jer je verovala da to on ceni. Nikad joj nije bilo jasno, zasto su joj svi uporno govorili da se ne zanosi i da on mozda,ali mozda, ne oseca isto.
Zasto ne bi osecao? Rekao joj je da je voli, da je sve sto mu je ikada bilo potrebno.
Ali znate..ima parova koji se previse slazu i koji vole iste stvari. I ti parovi su nam uvek cudni i sumnjivi..e pa tako je i bilo sa njima.
Dva, tri meseca savrsene veze. Njene savrsene veze. Bio je sve sto je ona sanjala, izgledao je kako je ona oduvek mastala, slusali su istu muziku i voleli iste filmove. 
Onda jednoga jutra umesto njegovog lica na jastuku je zatkla poruku 'Dosadilo mi je. Zbogom.'
Ustala je umila se skuvala kafu napravila dorucak obukla se i otisla na posao. Nije ga zvala nije ga trazila nije ni patila. 
Ne zvuci vam realno? Pa znate ima tih parova koji se sastoje iz dve iste osobe, i ti parovi se osete. Emocije im se probude i ugase u istom casu, i ta zaljubljenost ih sacuva od bola a pripremi za ostatak zivota. I njihova ljubav nije manja ni od jedne druge na ovome svetu.


Jednoj posebnoj zeni

Published on 18:41, 08/02,2012

Nekada pre par godina..zivela je jedna divna devojka. Bila je neverovatno lepa i posebna.
Ne posebna na onaj nacin na koji danas momci opisuju svaku devojku koja ih fascinira, Ona je bila posebna na jedan fantastican nacin. Sva je bila od svoje maste i svojih snova..na zalost zemlja je bila previse mala za nju. Nije joj odgovarao ni jedan ugao..Nene, nemojte pogresno da razumete - Ona nije bila jedna od onih kojima smeta sto je trava zelena. Ali je bila jedna od onih kojima je trava mnogo vise od zelenila..ponekad neki ljudi jednostavno zele da u obicnim stvarima vide mnogo vise od obicnih stvari..jako lepo kada su u pitanju snovi, jako lose kada je zivot u pitanju. Sve je bilo tako savrseno bila je prelepa, najbolji djak, popularna, posebna..i onda se zaljubila. Nekada ljubav nas ucini jakima, ali nju je ucinila slabom. I vise nije bila kao nekada..nije bila jaka kao nekada. Pocela je da pravi kompromise, a ti kompromisi kao da su svakim trenom sve vise lomili njenu licnost. Dobila je cerku i svoj zivot posvetila njoj. Volela ja jako, najace na svetu. Cinila sve da ima najlepse moguce detinjstvo koje se ikada moze zamisliti, da bude zasticena, sklonjena od svega sto moze da je povredi i od svakog zlog pogleda. Opet cinila je i svoju cerku posebnom kao sto je i ona sama bila..zelela je da i njeno dete bude fantasticno. Medjutim, zena za koju nije ni svet bio dovoljan svakako je mali grad, mali najmanji, bio ubistvo samo po sebi. Bez onoga sto voli da radi, bez mogucnosti ikakve da voli ono sto radi, daleko od svojih prijatelja, od svoje porodice, od svoje zemlje i grada. Napravila je najveci kompromis na svetu, sve zbog njega. A on? On je takodje bio daleko od svega sto je ikada sanjao da ce biti. Zivot nikako nije isao u smeru u kom je on mislio da ce ici. Nije vise mogao da ostvari ni svoje ni njene snove, pa je prestao da mari za sve. Propio se, svadjao sa njom stalno...i njeno detinjstvo je pocelo da joj se vraca na velika vrata. Ponovo je bila nesrecna. Cerka kojoj je sve dala, nije vise bila dovoljna da je utesi.. Zelela je da se razvede, da ode iz tog malog grada i da se vrati u svome. Medjutim, zivot je odvratno nepravedan a prema njoj je bio i vise od toga. Nasmejao se na sve cemu je tezila i odveo je u smrt. 
Proslo je mnogo godina od tada. Njena cerka je daleko od onoga sto je trebala biti. On se ponovo ozenio, ostao u malom gradu i nije ostvario svoje snove. 
Njena cerka se i dalje nada kako se on vraca, kako nije umrla i kako zivot nije tako nepravedan. Pre neku noc je sanjala kako je njena mama dosla i popravila sve, san je bio toliko dobar da je prespavala i posao i pola dana i pozelela samo da zauvek spava.. jer sta god sutra dan da stvori u zivotu, ona bi dala za jedan dan sa svojom mamom.

Istina je da neki ljudi nisu za ovaj svet i da Bog,ako postoji, sklanja ih i odvodi negde drugde gde ce biti sretni..a opet druge ostavlja da pate vecno za njima.

 


'Beleska'

Published on 21:49, 08/01,2012

Danas sam puna nekog neverovatnog osecanja. Ljubav. Daaa..danas osecam ljubav jako jace najace. Sama sam ceo dan u svom stanu, gledam serije, citam Politikin i onda..pogledam Notebook i isplacem se kao luda. Caka: gledam ga po drugi put. Naime, prvi put sam gledala nekih 20ak min i bio mi je dosadnjikav. Danas sam ga pogledala celog i bio je fantastican! Totalno se sklopio sa mnom i mojim osecanjima i promenama raspolozenja..nene, sa promenama osecanja.

Danas sam ponovo volela mnogo mnogo mnoooogo vise nego juce sutra ce to biti nova velicina ljubavi :) ali znam - To nema veze sa mnom. On je u sitnicama, on je sacinjen iz malih najtananijih reci i dela. Tako dobro zna da pokaze svoju ljubav na neki sasvim obican nacin i da ucini da nestanem u njemu. Sto je savrseno! Ja volim..volim da se sklupcam i nestanem negde kraj njegovog srca, neko mesto je tu sacuvano za mene. Koje? ne pitam. Bitno je da imam mesto. Bitno je da me voli. Bitno je to da me toliko voli da cak ne mora nikad ni da mi kaze te dve reci. Ali to je samo ovakvih dana..ovaj put od petka. Nije uvek takav..nekada pomislim i da me ne voli. Ne gleda me svakoga dana isto. I ja sam nakon 563 dana naucila da i to ima car. Samo je na meni da je pronadjem, jer uvek voli da je to barem malo skriveno. Ne zalim se. To cini sve cudnim interesantnim..nikada mi ne daje sve vec po malo..Ali uvek uvek mogu da se sklupcam i nestanem u njemu svesna da je to najsigurnije mesto na svetu.


One koje me gledaju zlo

Published on 02:15, 07/19,2012

 Da li ti je ikada palo na pamet da je sve izmislila?

Ljudi lazu iz dana u dan i jos vise od toga. Mozda stvarno nikada je nisi upoznala. Najbolje je da ne razmisljas o tome nego da nastavis dalje. 
Ali ako ne mislis ne treba da znaci da treba da prekines da igras. 
Igraj igru ali ovaj put mnogo bolje. Nemoj da krades oruzije i tehnike.
Njeno oruzije je osmislila tuga, osamljenost i patnja.
Ti nisi takva.
Imas nekog koga ona nema, sakupljas oko sebe ljude koji stvarno i zele da budu tu. Imas ideale, misli, dukate i reci..ona je imala jednu prednost-uhvatila te je kada si bila sama na tudjem. 
Sada? Sada si bolje i svoja i na svome. Veruj u to, o Molim te veruj u to. 
Veruj u sebe. 
Secas se..nekada davno.. bila si puna osecanja iskrenih koje nisi kitila..govorila si bez gomile prideva i smejala se glasno kao da niko drugi ne postoji. Bila si jaca nego sada a mnogo toga te je lomilo.Pobedila si jace od nje.
Pobedila si jace od sebe.
Naucila si da verujes i da iskreno volis. Pa sta? Pa sta ako se neka tamo osoba odjednom nasla da ti laze. Mislis, ona tebe laze.
 Nene duso ona laze sebe. 
Nije te ona lagala onda kada se predstavljala da je nesto sto nije, lagala je sebe. Mozda, mozda je zelela da bude ta bolja osoba, ta osoba koju je glumila..Koju i dalje glumi. Mozda, ali to nije tvoj problem. Nemoj da sazaljevas nekoga jer je losa osoba,a zeli da bude dobra. To nema smisla. Nemoj da je volis jer ona tebe voli. Ili ne voli. Ili da je volis jer je eto tako, usla u tvoj zivot. 
Nemoj nikako,ali NIKAKO da je volis. 
Nemoj ni da mrzis. Ona ne zasluzuje osecanje. 
Sedi. Pomislil. Koliko ljudi u ovom trenutku ne volis,iako ih ne poznajes ili poznajes, jer ti je ona napunila glavu o tome koliko su Ti ljudi losi? Naravno neki jesu neki nisu ali nikada nisi bila u stanju da sama to procenis jer ti je podsvest vec bila puna. Puna.

Okreni se, odalji se.
Nasmesi se, pomozi.
Igraj igru taman onoliko da cuvas sebe (i jos po nekog) i da ne naudis ni njoj ni nikome. Sutra, za godinu dana ili za 10godina Ti ces biti ta koja ce mirne glave leci u krevet-zaljubljena ispunjena i smirena.
A ljudi poput nje? Nikad ne nadju to zrno mira, jer su preoptereceni drugima.

 


Zašto? Mi nikada nećemo biti takvi.

Published on 20:36, 07/03,2012

Ako vaša porodica deluje kao neuspeh, uvek se možete osloniti na budućnost.. jednoga dana bićete odgovorni za svoje malo carstvo i svog princa, i klince i klinceze unutar njega.

Nikada nije kasno da budete uspeh.


Zivot je kratak ali sirok.

Published on 23:51, 06/07,2012

Da li smo ikada na momenat stali i zapitali se Koliko vreme zaista brzo prolazi? Da li mi uopste smo svesni toga da stvarno sve funkcionise po principu 'danas jesmo sutra nismo' iako se mi trudimo da se odupremo toj definiciji postojanja?
I dok postojimo koliko zapravo ostvarimo sebe...
Ovih dana se osecam kao da setam ulicama za koje zapravo nisam sigurna koliko su moje i cesto cujem sebe kako govorim da sam na pogresnom putu, a cilj mi je sasvim nejasan. Istina je da su moje ambicije bile cistije i jasnije godinama unazad, kada sam bila nezrela po svim pitanjima zivota. Sada kada su mi svi objasnili kako Odrasla osoba treba da se ponasa, ja se ne snalazim u tome. Sve obaveze ispunjavam, radim sve ono sto zivot trazi od mene, zabavljala sam se previse kroz gimnaziju pa se sada ne zalim na dosadu..
'tako to biva kad se previse sniva'
I srecna sam jednim velikim delom sebe, ali.. pola mene je ostalo negde tamo nedovrseno i uplaseno. Na smrt preplaseno od rizika, puno misli o svemu negativnom i puno foliranja. Ponekad i ne znam koga foliram, a to je onih dana kada previse sebe foliram. Pricala bih o sebi, i kazem Svesna sam koliko zivot leti a ustvari sam ja najmanje svesna. Jer da znam to, onako istinski, i da kazem sebi 'Ej ova godina ti je proletela..kao da se juce otopio sav onaj sneg.' ne. Ja sebi to kazem kao da otpevam 'eci peci pec'
I onda znam da cu jednoga dana da se probudim i da imam samo gomilu ovakvih spisa a da necu imati nista konkretno od svog zivota.
Osim ljubavi- ali pitanje je i koliko neko moze voleti neostvarenu osobu koja stalno kuka. I sta ce se onda desiti sa mnom ako izgubim sve ovo sto sad imam, i ostanem na istome sa ovim sto vec sad nemam. Sa covek radi u tom trenutku? Koga onda voli i cemu se onda nada?


nesto puno ljubavi (i gresaka) :)

Published on 14:00, 06/05,2012

Ponovo, naravno, pada kisa. ova zove na setu, melanholiju..ovo je ona koja vam ne da napolje ni kada stane, jer moze ponovo pasti u sekundi. Oci vas lazu da vidite sunce.

Oci mi danas imaju posebnu tezinu, neku tugu i nezadovoljstvo. Ali i te oci, bas kao i vreme, mogu se promeniti u sekundi. Danas se seca, prisecam..danas volim. Osecam i cuvam neku veliku emociju. Pa takav je dan.

Jos ni oci nisam otvorila a znala sam da volim. mnogo jako najjace neobjasnjivo. Da! ja kazem 'velike ljubavu CUTE' ali nekad bih samo pisala o tome koliko volim. Danas! bih samo o tome pisala. Nisam se dugo osecala ovako, mada ni puno godina nemam. Ali proteklih par godina (ili manje od par, nevazno je) osecam se ovako, jos uvek ne sasvim poznato. Desi se da danima volim istom jacinom..ali onda dodju dani kada volim mnoooogo mnogo jace i to je onda ponovo nesto nepoznato. Objasnjavam ga, bas kao sto i pisem sada ovo, bacam reci..gomilam ih..jer znam da koliko god se trudila, sve reci ovoga sveta mi nece pomoci da opisem koliko Volim danas! sutra cu voleti isto ovako ali do sutra cu se vec upoznati sa tim. Nikad i nigde ne postoje prave reci za opisivanje ljubavi. Nema ih ni u Japanu, a tamo sve ima. Uvek ima vise reci za opisivanje tuge i melanholije. Radosni momenti se ne opisuju oni se zive. I istina je to. Ali nekad nemate priliku da ih odzivite onom jacinom kojom ih osecate. Zato 'lupam' tacke zareze mala velika slova greske i ispravke onom jacinom kojom moje srce kuca. Moje oci mozda slute i zele melanholiju ali ono sinoc je jace od toga i ovo danas i ovo sutra i neka poruka koja je nekada davno poslata koja me je kupila za citav zivot...sve je to danas jace od mojih ociju. Ranije sam umela pisati samo kad sam tuzna, danas je jedan od retkih dana kada sam srecna onako nesvakidasnje i piseeem lupaaaaam i iskazujem svoju ljubav kroz reci da zvoni onoliko koliko zeli da zvoni!

 


O Marijo, probudi me zlatom :D

Published on 13:40, 05/22,2012

 

 Oduvek sam mastala o dzakovima para. Ne dzaku, dzakovima. Naravno kada bih to dobila nagradila bih celu familiju, prijatelje, nakupovala svega i svacega za sestre poslala ih u Diznilend itd itd. Bila bih dobra i opravdala bih cinjenicu da imam para. 
E onda bih 'sela' i nakupovala sebi toliko garderobe da ne bih ni stigla sve da obucem. :) Pa zensko sam zar ne? 
Sada se oblacim kao klasicna devojka iz srednje klase. Priznajem, mozak mi nije dorastao tome da pravim fantasticne kombinacije od malo stvari, nikada to nisam umela. Onda sednem na polyvore.com i pravim li pravim kombinacije, i zamisljam sebe u tome.. Iako sam na faxu i to mozda i nije hobi za odrasle, ja uzivam u njemu. Radim to od 1.srednje onako samo za sebe..ne bavim se lajkovima, pregledima, ne odlazim na tudje profile..nene to je samo svet moje maste i stvaranja. 
Pa ovako ja stvaram:)

 

Off <3


summer2012

 
BW2

JobJobJobJobJobJobnotBlowJutsJob
love...you...&...me AB '11

Have a fancy day! '11

itd..

Kada ne mozete da ostvarite svoje zelje, morate da nadjete neki izduvni ventil za njih. 


happiness is the key sadness is the answer truth is getaway.

Published on 21:00, 05/13,2012

Kao i svim ljudima koja karma ne voli, a mogu reci da mene zivotno mrzi, zivot je prepun ironije. Tako ja imam talenta za jedno a interesuje me nesto sasvim drugo, i onda se svadjam sa sobom i na silu se preusmeravam. Nakako zivim od ubedjenja da ljudi treba da rade samo i samo ono sto vole, sve ostalo je nepotrebno ako vas ne cini sretnim. Naravno isto tako smatram da je bes... ma ja o svojoj zivotnoj filozofiji, idealima, stavovima i odbrani svega toga mogu pisati vekovima. Veceras sam sela sa namerom da pocnem da pisem, da vidim kuda cu i da li cu uopste ikuda da stignem..
(u poverenju) knjizevnost ne cenim puno kao umetnost. Za mene je to niz sopstvenih ili tudjih zivotnih situacija ili dogadjaja prosaranih lepim recima, mislima o zivotu i ljubavi i uopste o stvarima o kojima se mnogo misli. Bavim se studijama umetnosti, tako da i nemam neko pravo na ovakvo misljenje, ali ipak morala sam da ga kazem/napisem pa makar se promenilo kroz sekundu. Naravno i ja citam, citam i mnogo i malo zavisi od godisnjeg doba. Moja kazna ipak je ta, sto imam misljenje i komentar o svemu. Ja toliko razmisljam da ponekad mislim da ce glava da mi pukne i fizicki i psihicki iako je to nemoguce...da cu ja da puknem. Koga zanima zasto je trava zelena?!? Mene. i sve ostale besmislice ovga sveta.
Imam misljenje, ne tako lepo i o umetnicima. Da se razumemo, ja jako cenim umetnike i njihovo stvaralastvo i genijalnost njihove reci pokreta tona. Ipak njihov odnos prema zivotu je nesto sto mi je oduvek smetalo. Veliki umetnici nisu najsrecnija vrsta coveka, zar ne? Barem nekih 70% njih. Oni najveci bili su najusamljeniji i najzaludjeniji sobom i svojim stvaralastvom.
Predrasuda (moja): Bave se unesrecivanjem sebe i ljudi oko sebe i onih ljudi koji su rasuti po celome svetu. Bacaju svoja osecanja i misli na druge ljude koji onda umesto da stvaraju neki svoj svet i odnos prema zivotu, utapaju se u njihov. Na taj nacin se sve nadogradjuje na nesto tudje i utapa. Raste (metafora) Drvo.

Znam po sebi. Stopila sam se odavno sa Adrijanom Molom. Jedan britanac, fiktivni lik, od svoje 13godine prati mene u stopu i sebicno me svojim dnevnikom zadrzava. Navikao me je da pravim planove, spiskove za sve i svasta, da razmisljam o ekonoskoj krizi, ratu u Iraku, padu Gadafija, plimi i oseki i mnogim drugim stvarima. Takodje stvorio je u meni zelju za jurenjem nemoguceg i nedostiznog i naviku da stalno preispitujem svoje odluke. Preispitujem kao da su tudje, kao da su dosle od nekog ko me ne poznaje. Tu je od moje 10godine, i citam ga i danas. Jedina knjiga tj jedine knjige koje citam opet i opet u nedogled, i citacu ih njv i za 10godina i vise. Izasao je i zadnji deo ali se bojim da ga kupim jer imam osecaj da ce se zatvoriti jedan veliki a vredan ciklus za mene i moj zivot i moj svet. Kao zadnji deo Harry Poter-a, iako je Harry bio tu samo za moje decije snove i sada kada sam odrasla jos uvek kada sanjam sanjam toliko daleko i nemoguce. Mada, Holden iz Lovca u razi me je naucio da ne trebam nikada nikada odrasti, da se cak ne trebam ni truditi.

Vidite, ja citam i ja se stapam i gradim na nesto tudje. Mozda cak i previse. To se kod mene primetilo jos kad sam bila mala, tada mi je otac rekao 'Nemoj da citas Orlovi rano lete, necu da ti pravim kucicu na drvetu' procitala sam i trazila sam i nisam je nikad dobila. Pocela sam da citam i pisem u 3.razredu osnovne skole, time sam zelela da nadoknadim veliki pretrpljeni gubitak. Samo sam sanjala izmisljala mastala i zaljubljivala se. Samu sebe sam lecila. Pevala, recitovala teske pesme koje sam polovinom sama izmisljala, pricala sa gomilom izmisljenih likova, mastala da sam Hajdi..a uvece kada zatvorim oci dopustala sam da me strah pojede, i moja masta je tad gradila mnogo ruznih situacija i bila prepuna tragicnih ishoda za moje najblize. Zato ni danas ne idem u krevet pre 00:00h jer me obuzima svasta.

Ovo pisanje je jedna odluka za mene, a ovaj tekst moje prvo lutanje. Mozda cu voditi blog redovno, mozda samo kada pozelim a mozda cu ga zanemariti..ne znam. Znam samo da ce moja glava uvek pisati i pisati i zvrljati mnostvo reci i imena i da ce uvek voleti proslost. 


«Prethodni   1 2