Destiny is for losers

Prilicno sam razocarana u drustvo (society) posebno kada je rec o mrznji koju sirimo kao narod. Za mrznju nam ocigledno i ne treba razlog. Do sada ona se objasnjavala kao posledica kompleksa, osecanja koja su nas godinama gusila, bes zbog loseg zivota itd. Dobro, jeste bes ali to je besnilo koje imaju psi i nista drugo. Bolest ali nemamo injekciju coveka. Sada ce svoje besnilo da reklamiraju, bukvalno reklamiraju. Kome? Pa tinejdzerima sa jos uvek ne izgradjenim identitetom koje je lako pridobiti agresijom i alkoholom, a i devojke u maxericama i dekolteima vole takve momke.

Bojim se da ne mogu pobediti u trci protiv huligana, jer covek danas nalazi da je lakse mrzeti nego voleti. I zato se pitam, zasto ti ljudi toliko zele da odrze Paradu ponosa kada znaju da nece nista promeniti i samo ce nastradati?

Razumem da zele da slobodno setaju gradom, da se ljube u usta i da drze za ruke. Zele ista prava kao i svi strejt ljudi ali imaju nesrecu da se rode na Balkanu. Mogu da odrze paradu 6. i 7. i 8. i jos mnogo njih i nista nece promeniti. Jednostavno smo takvi. Zive u sredini u kojoj se jos uvek raspravlja ko je cetnik a ko partizan i gde se mrze musliman i hriscanin, zasto to ne prihvate? Da li pruzanjem otpora protiv svega loseg i ucmalog zapravo pokazuju koliko su hrabri i istrajni? Svaka im cast ako je tako ali..

Ja npr. ih gledam kao i sve druge ljude ovoga sveta i kada bih se i potrudila da ih gledam drugacije ne bih umela. Ali onda ako moje misljenje o njima ne moze niko da promeni zasto bi neko uspeo da promeni misljenje jednog neadrentalca? Ne bi uspeo. Prvo jer neadrentalac razmislja kao clan mase a ne kao jedinka, a drugo jer je isti i suvise tvrdoglav (najblaza rec) da bi promenio svoje misljenje. On ce pre stati na stranu coveka koji bije svoju suprugu nego na stranu coveka koji voli svog partnera.
Tako nekako je bilo i sa Isusom. Narod je stao na stranu kriminalca a protiv Isusa samo zato sto nije verovao u davanje ljubavi i cistu dobrotu bez zadnjih namera i koristi.
Sada se svi ti vernici ponovo okrecu protiv Isusa. Jer ne zele da priznaju da je Bog ljubav i da Isus je verovao da su svi jednaki i nije razdvajao narod ni po jednoj osobini. 
Naravno neadrentalnom bicu ne mozes to objasniti. Njihov Bog je neki dzangrizavi starac koji ima mali mil razloga za slanje u pakao ali nikada ne salje u pakao onoga ko vredja, bije, ubija, krade itd a salje u raj svakoga ko mrzi i nosi brojanicu.
Tu neke logike i nema naravno ali zasto bi je i bilo? Pa tu smo da mrzimo, besnimo i razbijamo noseve. A vi sto ocete da se volite Mrs u pakao jer ne moze to kod nas, mi ubijamo ljubav pre u korenu.
Naravno, ko je nama dao to pravo da odlucujemo sta je dobro a sta ne,ne znamo. Ne znamo ni ko je nama dao za pravo da smatramo da su gay ljudi bolesni. Ali to nije bitno. Jer nasa ucmalost nam ubija svaku radoznalost i zelju da odgovorimo na neodgovorena pitanja.

 

Ja dragi moji ljudi znam i verujem da se volite i da zelite samo da pokazete ljudima na Balkanu da je ljubav jedna jako lepa stvar. Ja cu vam se pridruziti na paradi ako bude odrzana. Ali verujte mi kada kazem da necete promeniti misljenje vecine (na zalost vecine) jer oni ne zele da se menjaju. 

 

Da li je moguce da se problemom zlostavljanja dece u skoli od strane drugih ucnika zapravo niko ne bavi?

To je na nasim prostorima nesto na sta se ne obraca paznja. Dozvoljavamo da se deci prave emotivni oziljci od malih nogu i to od strane dece koje su jednostavno zla. Na taj nacin nesvesno podrzavamo razmazenost, nevaspitanje, promovisanje sile i nasilja i svega ostalog sto je lose. I jos gore dobra deca se uce tome da ce postati prihvacena samo ako izgledaju kao klonovi popularne dece. Ranije, verujem to i nije bilo tako lose..ali danas je sve gore i gore. Zezaju deca decu jer nemaju dobar telefon kao oni, jer nemaju maxerice, jer nemaju Hello kitty opremu,jer su povucena, jer imaju svoj svet..pa ponekad i jer su dobri i odgovorni djaci. A deca kada dodju kuci i ispricaju to roditeljima oni cesto smatraju da deca preuvelicavaju sve to, izmisljaju da bi pridobila paznju i jednostavno ne postaju svesni toga koliko to boli. A sigurno boli kao pakao svaku noc plakati i razmisljati o tome koju novu bolest i razlog izmisliti da ujutru ne bi otisli u skolu i ponovo prezivljavali sve nevolje ili se skrivali po hodnicima i plakali. 
Ne znam, nisam roditelj i nemam odgovor bas kako resiti ovaj problem ali smatram da pre svega trebate verovati svojoj deci i baviti se njima, a ne dozvoljavati da ih neko omalovazava. Jednoga dana ce pobeci i od njih i od vas i iz tog grada bez zelje da se vrate jer lepe uspomene ih ne vezu za to mesto.

 

 

Pre nekoliko mi je tata rekao 'Ako ti je glavni cilj u zivotu da budes srecna, onda nikada neces biti srecna.' svakim danom sve vise shvatam da je to istina, medjutim onda ne mogu a da se na zapitam - Zasto onda ja zivim?

Secam se nekada nisam ni mislila o tome da li sam srecna ili ne, jednostavno sam uzivala u jednostavnim i malim stvarima koje bi mi cinile svakodnevnicu. Ali to je bilo svega 10ak godina mog zivota. Onda sam izgovorila prvu psovku, poslusala prvu folk pesmu, potukla se, ozbiljno posvadjala, prenela trac, pozajmila stvar...malo po malo sam pocela da radim stvari koje bas i nisam volela ali svi oko mene su ih radili pa sam pratila, ali daleko od toga da me je to cinilo sretnom. Nasla momka, ljubila se oko skole..nista. Zasto nisam bila zaljubljena? Zasto mi je bilo sve isto? Onda, mi rekli da je ljubav cesto nesretna. Vidim moje drugarice placu i nerviraju se oko momaka pa ajd' i ja da probam. Ali ne, ni to nije uspevalo ali sam postala dobar folirant. Izuzetan folirant, rekla bih. Znala sam kako da se ljutim, pravim frku, glumim da mi je stalo. Iskreno? Postojalo je malo stvari do kojih mi je stalo, barem mislim da je postojalo, sada ih se vise i ne secam. Onda sam shvatila da biti isti nije toliko zanimljivo a naci nekoga ko ti je slican je jos manje zanimljivo. Pa sam postala najposebnija osoba u gradu iako se nisam isticala garderobom ili stvarima koje sam posedovala, a nisam ni puno truda ulozila u sve to. Ali sam sve to vreme bila ili nesretna ili nezainteresovana. Druzila sam se, ljubila, izlazila i pila..ali svako jutro mi je samo bio cilj da mi ne bude dosadno. Sve nek bude ali samo ne dosadno. Zivim u gradu/zemlji (a sve cesce mislim i u svetu) gde je ljudima glavna zanimacija ispijanje kafe i izlasci u grad. Da li me to zadovoljava? Ne. Ispijanje kafe mi je zanimljivo jedne nedelje izlasci u grad po neki vikend, ali sta drugo da radim? Moram da priznam da sam jako flegmaticna ponekad i da sebe ne umem da pokrenem. A ako uspem da se pokrenem, to zna da me ucini sretnom na sat, dva. Uvek sam zelela da zivim u drugoj drzavi jer mislim da je tamo mnogo zanimljivije, da ljudi imaju puno toga za raditi. Npr. da zivim u New Yorku isla bih na sve moguce kurseve, treninge..isla bih u zabavne parkove (i kad budem imala 99god. bice mi zanimljivi), isla bih u pozorista, u bioskope......svaki dan bih imala nesto da radim.

Trebala bih da skupim hrabrosti jednoga dana i da odem i da makar mesec dana zivim onako kako sam oduvek sanjala-da probam razlicite stvari i da upoznam sto vise stranaca,da steknem sto vise iskustava. Kad ostarim da mogu da kazem 'Ej, Ja? Ja sam zivela!' daaaaa........da zivim i da mi ljubav ne bude glavni cilj u zivotu. Da sve radim onda kad hocu i koliko hocu, da ostvarim svoje ambicije! Uh. :) najveca zelja mi je da ostvarim svoje ambicije, da zivim od svojih para, da sebi mogu da priustim da idem da hodam ovom zemljom nesputano..i da ne citam novine, da ne znam ni o jednom ratu, ni o jednom teroristickom napadu, ni o jednoj novoj bolesti, ugrozenoj zivotinjskoj vrsti, o ljudima koji umiru od gladi...ne mogu da pomognem nikako njima, a bih. Rado bih im pomogla. Volela bih da zivim i u drugom svetu. Zamislim ponekad kako bi bilo da je svet kao iz Gospodara prstenova onaj Frodov svet :) gde svi zive u lepom okruzenju sretni i zadovoljni. Ehh...

Malo je toga sto me cini sretnom. Valjda se tako zivi i ne ocekuje previse.